StoryEditor
Hajdukuvik kontra

Damir Šarac: Koristi se svaka prilika da se sruši projekt narodnog kluba

Piše Damir Šarac
3. srpnja 2020. - 12:00
Tom Dubravec/HANZA MEDIA

Ajme, Hajduk!

Koja je to tema, vična i vikovična. Godinama se ne pokušavan dirat jer sve šta rečeš falit ćeš, a jedino šta je sigurno da ćeš odma skupit dvojicu, trojicu okolo sebe i svaki će imat svoju teoriju. Počne ovako: 'Jeste vidili Hajduka?' i onda krene' Ma daaaj... Šta je ono... Jesi vidija... Potirat trenera...

Svi lažu... A šta oće oni iz Našega Hajduka, šta sve ne rastiraju... A sićaš se Hamburgera... A sićaš se Jurice Jerkovića... Kako su onda mogli, a danas ne mogu... Redikuli...' I tako ti dvi, tri ure proleti bez problema.

Priđe se na zadnju utakmicu, posebno ako su popušili, razabire se tehnika, koga je uveza, koga je izveja, ko je doša, a ko otiša...

Samo je sigurno da nikad ne valja ništa. Ni ako gubi ni ako dobija. Jedino šta uvik valja je Torcidina koreografija.

I cili grad tako valja po kafićima, na zidićima, na kaučima, a liti i po sikama. I sve to razumi, svak shvaća da je to vječna tema, osim ima bit trenera Hajduka, rečenoga Igora Tudora. Nikako nije sritno da nogometne legende side na Hajdukovoj klupi. Odma nastane skandal.

Posebno s novinarima. Jedini koji je to zna izvest sa šarmon bija je pokojni Špaco. On bi te izvriđa, a ti si se smija. Dva puta san s njin radija intervju i izvriđa je i mene, a nisan sportski novinar. Lipe uspomene, daleke od današnjih. Tudor se nekidan obrušija na našega novinara Antonija Juričića. I nije bilo nimalo smišno, još manje šarmantno.

Momak je stručan u onome šta komentira, licencirani je trener, branija je u mlađim uzrastima Hajduka. Moran priznat za mene prestručan, teško se probijan kroz njegove analize. Ali to samo znači da je on u tome šta radi pripametan, a ja neznalica opće prakse, šta je školska sprema svakoga novinara koji ovako svaštari.

Triba priznat, Juričićevi komentari su s glavon i repon. Sve je tu lipo složeno i razloženo i uvik pazi da nije grez, iznimno je pažljiv.

Ali treneru to smeta. Kritika ga nervira. Pa je čovika proglasija vanjskin i unutrašnjin neprijateljen koji buši velike Hajdukove uspjehe u zadnje vrime. Ima bit da omiljeni Tudor šta mu godine idu polako prilazi u legende, a Hajdukovin legendama oduvik je smeta svako ko se usudi nešto prigovorit.

Ta nervoza u očima promatrača znači samo jedno, duboku nesigurnost - koja plaši.

Inače bi reka: 'Fala ti mali, jedna poštena, iskrena kritika više vridi nego sto falših tapšanja po ramenu!' Ali on se odlučija za omiljenu taktiku: udri po novinaru. Ma daj.

Mojin kolegama jako smeta šta in Torcidaši pišu grafite po gradu: 'Novinari crvi!'

Jer, eto, nisu svi isti, a ovako sve tuču po svima. Meni je to baš simpatično. Jel se reče 'vridan ka crv', jel crv oznaka da je jabuka zdrava, a na koncu svi ljudi jednoga će dana postat spiza crvima.

Ne moš od crva pobić, ima i on svoje dostojanstvo, i to konačno. Zato fala van šta ste se uopće sitili novinara koji ruju ka crvi. Digod u meko, digod u tvrdo.

Samo vi pišite.

Narodni klub

Još malo: ovih je dana na Poljudu promovirana knjiga o 'Našemu Hajduku', a u kinu Bačvice prikazan film 'Projekt jedne ljubavi' na istu temu dugogodišnje borbe za narodni klub.

Knjiga je faktografski pregled, film je emotivna eksplozija. Ali, kako mi pamtimo ka zlatne ribice, a to je par sekundi, tako se pomalo zaboravilo i šta projekt 'Našega Hajduka' je i šta nije.

'Naš Hajduk' posta je s godinama škatula za prigovore. Kad na terenu Hajduku ide loše, onda udri po 'Našem Hajduku': šta ste vi, šta ne smijenite trenera, šta ne potirate igrače, koga se ovo kupuje, smijenite upravu!

Kad Hajduku igra dobro, 'Naš Hajduk' niko ne spominje, lovorike idu treneru i igračima. To je, kako bi epidemiolozi rekli, sistem plesa i čekića.

Kad se pleše niko te ne zove u kolo, al kad rade čekići onda je tvoja glavina prva na dometu. Koristi se svaka prilika da se ovi projekt sruši kako bi Hajduk opet bija muzina za ološ, a najžalosnije je šta su na 'NH' alergični i ljudi puka, navijači koji vole Hajduk, ali teško in je u glavu uvalit desetak crtica o biti stvari.

To je već poprimilo razmjere fenomena. A to zato jer je naš svit navika na lupeže, velike face, svi bi tili bit ka oni. Odakle pare, niko ne pita. Svetoga Duju bi prodali za svoju gujcu i šaku podrepina oko sebe.

Ovi šta traže pošteno i transparentno, obični su gnjavatori.

Niko se više ne sića dana zanosa i borbe, one revolucije koja je punih dvanaest godina nosila jednu ideju koju su smislili, brusili i na koncu okrenuli nebo i zemlju da bi iz voljenoga kluba izbacili kriminal, parazite i ovce.

Ako ništa, iz minusa od sto milijuna kuna Hajduk je doša u stabilan plus. Je li moguće da više nikome ništa ne znači Kodeks, tvrdin odgovorno, najvažniji dokument civilnoga društva od samostalnosti Hrvatske do danas kojim se traži stručnost, strategija, zakonitost, profesionalizam, transparentnost, odgovornost, moralnost, nezavisnost upravljanja, sprječavanje sukoba interesa, očuvanje ugleda i tradicije!

Šta ti više triba?

Devet točaka Kodeksa primjenjive su na sve slojeve jednoga jadnoga, korumpiranoga i popljačkanoga društva ka šta je naše; od javne uprave do firmi, kako državnih tako i privatnih. Pa jel mirita da Hajduk izgubi jednu utakmicu pa da se macon udre baš – po 'Našemu Hajduku', kojemu osnovni posal uopće nije slagat momčad i birat trenere, pa čak ni izabirat upravu kluba.

Ako ne znate zbog čega postoji 'Naš Hajduk', informirajte se, neće trajat dugo, u pet minuti ćete shvatit.

Nemojte bit nervozne legende.

#NAŠ HAJDUK#HAJDUK#DAMIR ŠARAC#UVIK KONTRA

Izdvojeno

07. srpanj 2020 23:45