Ne znan za vas, ali Toni Kukoč za mene je hodajući, trčeći spomenik. Jedan od najvećih evropskih košarkaša koji je karijeru i slavu teškon mukon steka i priko bare. Ništa manje drag mi je i Dino Rađa. Nama u Split, ali ni svima ostalima ne triba objašnjavat zbog čega. To su dva splitska kampanela, i basta.
Ali je li jedan od njih dva zaslužija spomenik? Ne nije. Barem zato nije još, jer su, fala Bogu, još živi i zdravi, a živima se - baren u nas - ne dižu spomenici. Ipak je prošlu šetemanu Kukoč dobija svoj - a ka nije spomenik nego komad bovana od tri tone - s jednon njegovon izjavon, koja govori dosta o njegovu karakteru, ali nije neka šentenca za istorijske anale: "Između običnog koša i dobre asistencije uvijek izaberem dobru asistenciju. To mi je draže". Aj....