Pahor je kao lahor, primjetila je Dobra Parona za slovenskoga Prisidnika Boruta Pahora. I naravski, odma se trevila su dva para zablenutih očiju svojih najdražih mušterija širon zagledanih u nju. Odražavale su štufinu i blaženo neshvaćanje o čemu bi oto bila rič odma ujutro, a jedva su progledali.
- Ma, tila san reći da je Pahoru svejedno jel' u pitanju crvena vešta Jadranke Kosor na njiovomen prvomen susretu prije više od deset godina, oli crvena kravata našega Prisidnika Zokija Milanovića ovih dana, kada su nji' dvojica otkrili spomenike velikomen slovenskomen pisniku Francu Prešernu u Zagrebu, a rvaskomen priporoditelju Ljudevitu Gaju u Jubjani.
- Aaa, vi od otomen! – rastega je El Tigre. Moran van jedino reći da ste nešto krivo vidili, pa biće zato donili i krivi zaključak. Jerbo, Zoki Milanović nije nosija crvenu, nego plavu kravatu, ispravija ju je, dok je Bili Smo Uskoro samo klima glavon u znak odobravanja.
Isti evropski krov
Naravski, progovorija je konačno i on. Glavni zaključak bija je da dvi prijateljske zemje, Slovenija i Rvaska, jedva da imaju otvorenih pitanja. Da podržavaju iste vridnosti važne za suživot, toleranciju i napredak pod istin evropskin krovon, kako je reka Pahor. Isto je on govorija i kada se prije više od deset godina susreja s našon Jacon, pa nije baš bilo tako, nastavija je i zaključija da možda i nemamo tolko otvorenih pitanja, osin otvorenoga mora u Savudrijskoj vali, da sada ne spominjen okupatorsku slovensku vojsku na našoj svetoj Geri. I zato je naš Zoki veza plavu kravatu, neka se znade da otvoreno more huči između redova zamumuljenoga diplomatskoga govora, govori in B.S. Uskoro.
- Tako je, priklopija je El Tigre. Ne smimo zaboraviti, diga je kažiprst u zrak, da je Pahor i našo Jaci točija medne riči pa bi sada bi naš Prisidnik triba, ka pravi suverenist, razrišiti barenko oto u Savudriji. Neka na litovanje pošalje jednu našu naoružanu profesjonalnu brigadu, pa da vidimo!
Kazan fažola
- Ma ajte molin vas! - prikrstila se dobra i poštena gazdarica. Vamo se falu, otkrivaju spomenike velikaniman, a tamo – oružje skriveno u busiji. Nemojte ni vi tako! - pogledala ga je zabrinuto. Otkud taka krvoločnost!?
- Ma, krivo ste svatili, draga gospojo, odvratija je blagin glason. Nije sve naoružanje u puški i mitraljezu, nego san mislija da se vojsku na izletu u Sloveniju naoruža dobrin kutljiman, onin od velikih menza. Ne da se taktički rasporedu oko kazana fažola, nego da s otin alaton pribacu slovensko more kod Pirana na našu stranu. Pa da se jedanput za vike vikova oto razriši kao triba.
- Vi bi znači, da Slovenci ostanu na suvome? - upitala je. Na to je B.S. Uskoro reka da je njemu lako za sjeverne suside, nego se on boji da u nas ne posuši. Zato utočimo, dok se nije počelo vodniti, reka je svomen kompanjonu.
Ona se uvridila. Kako i ne bi, kada je bacija sumnju da in vodni piće, oli se sprema na taku podvalu.
- Ma ne, jopeta niste razumili. Mislija san da utočimo rezervare od auta, dok naftne kompanije šta in je Vlada zamrznila cine ne počnu livati vodu u gorivo.