Nebrojeno puta smo tijekom nedavne - nazovimo ju tako - korona-krize čuli rečenice poput: “Umro je taj-i-taj, pa što, ima preko osamdeset godina”, i slično.
Da stvar bude tužnija, takve su stvari izgovarali i oni ne tako mladi, ljudi srednjih godina, kao da ne haju za stare osobe koje su, po njima, nekom ironijom sudbine nadživjele svoju korisnost. Pa im pravo i budi da umru.
Ljudska okrutnost danas doista ima bezbroj perfidnih nijansi, neki zaboravljaju da ti “starci-brojevi” možebitno imaju rodbinu koja ih voli, a možda i podjednako starog bračnog partnera koji će ostati bez druge penzije, te će osuđen na jednu ubogu mirovinu uskoro možda umrijeti od gladi...
Ne, “zlatna dob” zaslužuje više poštovanja, a da se čovjek i u devedesetima može i ima puno pravo veseliti ži...