StoryEditor
ŽivotZnaju svaki kamen

Naši reporteri napravili su đir plodnim padinama podno Kliške tvrđave, domaćini otkrivaju: Polje je za sve, ko oće radit. Korone nismo osjetili...

Piše Mia Sesartić
18. svibnja 2020. - 13:11
Tvrđava, pogled kroz maslinikNikola Vilić/Hanza Media

Jutro je, cvrkuću tice, oko mene se sve zeleni, potoci žubore i šta mi je još važnije, lade, možda proleti koji fazan ili protrči zec...

Između Gaja i Majdana poslagali se u daljini splitski neboderi, a ovisno odakle gledaš, u kadar poviri i majdanska cimentara da te podsjeti kako se priko ovih puta išlo i na rad u fabriku...

Kad se okreneš, uzbrdo ti je Kozjak i Markezina Greda, pa Mosor i pod njin Kosa. A, pravo prida mnon i Kliška tvrđava, crkva i Varoš. Istina, na desnu bandu vidi se i dio brze ceste, ali srićon od tamo ne čujem prometa.

Klišani će znat di smo. Kod crkvice svetog Ivana u Kliškon polju, a ostali, eee, ostali su to tek počeli otkrivat...

Da nisan jutros po poslu, samo bi mi još falila ćikara kave i meditacija bi mogla počet. Možda bi me malo uzbunila koja žaba u pokojen bunaru, i domaći bambor iliti blavor, koji je najčešći stanovnik polja, kako nam kažu domaćini... A, možda bi mi nakon kave dobro došla u ruke i motika, možda bi me manje bolile kosti i imala bi svoje verdure za obid.

Jedan od onih koji je svaki dan ovde u svome polju je i 80-godišnji Metod Erceg, naš “vodič” stazama Kliškog polja, vrtlima i maslinicima.

image
Metod Erceg, uz masline i pismu
Nikola Vilić/Hanza Media

Zborno misto je upravo tu, kraj ckrvice svetog Ivana, di se tri puta za svečev dan, održavaju mise i procesija okolo crkve. To naš domaćin dobro zna jer i piva u zboru kliške crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije već 70 godina.

- Teško je to nekome opisat, šta mi znači pivanje... To mi je život. Pivan odmalena i kad san se s 30 godina odselija u Split svaki put san dolazija na prove i nediljon na misu, a kad san otiša u penziju, opet san se ovde vratija...I u polju san svaki dan – govori šjor Metod pa se spominje naziva pojedinih dijelova polja.

- Pištet, Klanac, Glavica, Kamenica, Brgejuša, Macanovac, Žnarevac... - nabraja dok hodamo prema prvoj lokaciji.
U dvorištu nas dočekuju prvo koke, a malo dalje u vrtlu i vlasnik, šjor Metodov rođak Marin Petak koji je u najžešćem poslu.

image
Marin Petak: Ovo mi je zdravlje
Nikola Vilić/Hanza Media

- Dobar je ovde teren za sadnju - komentiramo ugledavši kako u vrtlu restu kumpiri, kupus, salata, blitva, bob, fažol, crvena kapula..., a okolo trišnje i masline.

- Kliško polje je pogodno za sve, samo ko oće radit - odgovara šjor Marin koji se taman sprema posadit još 700 poma, trista je već u zemlji.

- Prije san drža trgovinu na Sućidru, a otkad san prije deset godina iša u mirovinu ovde san skoro po cili dan. Iman puno snage za radit i nikad se bolje nisan osjeća - povrđuje šjor Marin kako mu je rad u polju prava likarija.

Kad je berba maslina, jer ima stotinjak stabala, dođe i društvo, marendaje se, a ima i svoga, domaćeg vina, tako da im, kaže, ničeg ovde ne fali.

A, kad smo kod vina, jedan od zadnjih vinograda u Kliškon polju, kako nam potvrđuje i naš “vodič” šjor Metod, je onaj kod Andrije Žure, malo dalje, di počinje Bašća i prirodni izvori vode.

image
Andrija Žura
Nikola Vilić/Hanza Media

- Istina, danas se sve manje bavi oko loze, nema ko - potvrđuje Andrija usrid svog vinograda sa 150 loza.

- Prije je bilo oko iljadu. Radili su to pokojni did i ćaća. Iman i puno voćaka, trišanja, krušaka, jabuka tri-četri vrste...Ovde buden ujutro, a doli di su mi vrtli više iden popodne - kazuje Andrija i javlja se za pomoć kome god triba u Kliškon polju za navrnit voćke, tu je stručnjak - kaže.

Nudi nan i trišanja za ubrat, pa će bit gušt ka u ditinjstvu stavit i dvi s peteljkama iza uva, kad smo glumili da su rećine.
Susrećemo na putu i Mira Uvodića koji ima polje s one tamo bandejanske strane, put Kose.

image
Miro Uvodić: Tribaju nam poticaji i putovi
Nikola Vilić/Hanza Media

- Je l’ nas vidite, sve sama mladost u polju - smješka se šjor Miro aludirajući na njih, sve redon penzionere.

- Dok mi još možemo bit će polja, jer mladi nemaju vrimena, a šta će bit posli? - pita se šjor Miro.

- Tako su i za nas govorili naši stari - dodaje na to i šjor Metod, dok Miro smatra kako će svi bit prisiljeni “radit” zemlju.

- Nažalost, ovi koronavirus nan je pokaza kakvo bi se stanje za deset godina moglo dogodit. Zato, bolje da se radi, uvik je zemlja ranila ljude. Tako i ja obrađujen, iman vrtal i masline, dovoljno za svoje potribe.

A, šta se tiče poticaja za naše Kliško polje, zaslužujemo i mi da nas neko “poviri”, da se daju poticaji za one koji rade na svojon zemlji...Neka nan malo poprave puteve i da probiju još koji novi da možemo doć, a ne da samo reste kupina i brnistra - veli 73-godišnji Miro, pa dalje žuri, ima još puno posla.

- Evala, zdravi bili! - uzvraćamo starim, opet sve aktualnijin pozdravom i Branku Vetmi na obližnjoj parceli.

- Dok san moga radit bija je ovde vinograd, pa san ga onda pomalo potuka. Bilo je skoro iljadu loza, 1800 kila grožđa...Znate šta su znali reć naši stari, da od Tvrđave desno, tamo s planine kad bi gleda put Majdana sve je bilo obrađeno, s jedne i druge bande, ne samo vinogradi, nego se onda i sijalo dosta, od toga su ljudi živili - prepričava i Branko.

A da je prije sve ovo bilo obrađivano i putevi čisti, veli i društvo još niže u polju kod Metodovog vrtla. Tu su Ante Džakula, braća Ivan i Stipe Šubašić, Ivan Bubić i Vinko Uvodić.

image
Ante Džakula, Stipe i Ivan Šubašić, Vinko Uvodić i Metod Erceg
Nikola Vilić/Hanza Media

- Moja procjena je da se danas radi jedno 15-20 posto. Da bi se mlade zainteresiralo i da bi oni od toga imali neke prihode treba stvoriti pretpostavke, triba imat puteve i vodu - govori Ante Džakula iz kliškog Varoša.

- Ako ćeš nešto radit triba ti put, jer sve teglimo na kariole ili na kosti - pridodaje i šjor Stipe.

- Negdi oko 200-250 hektara bi moglo bit kvalitetnih površina za obrađivanje, ali je problem što su usitnjene, male parcele i često nemaju kvalitetan pristup i mali dio polja ima nešto izvorske vode. U ovo doba godine je ima još nekako, ali liti kad najviše triba onda nema...Tako da se svodi na hobi rad - ističe Džakula pokazujući maslinik i smokve petrovače koje je njegov otac među starin lozama badnija kad mu se 1977. godine rodija unuk, odnosno Antin sin.

- Općina je prije koju godinu raspisala poziv zainteresiranim vlasnicima neobrađenih površina da će im o svom trošku očistit te njihove parcele, uz uvjet da svoju zemlju počnu obrađivat. Nešto se od toga napravilo, ali je malo ko od njih posli nešto posadija...

Napravljena je biciklistička staza i šetnica uz potok, sada dolazi puno ljudi, al’ što će bit u jesen il’ zimu kada se bude lovilo po Kliškom polju, kako to sve uskladiti, poljoprivredu, rekreaciju i lovstvo - pita se Džakula.

- Ima san i ja jedno vrime plastenik, jedno 400 kvadrata al’ je nezgodno baš zbog tog puta - govori i Vinko Uvodić koji je inače i lovac, ka i Ivan Bubić.

image
Prije je sve bilo ovako obrađeno
Nikola Vilić/Hanza Media

- Svak gleda svojin očima, jer ovo je od mojih didova i pradidova bija lovni teren, mi lovci plaćamo koncesiju, i ovo je neka vrsta sporta i rekreacije isto ka šta ljudi šetaju, voze bicikle...Moglo se doli uz potok napravit i put za aute, pa bi ljudi mogli doć do svojih parcela i više obrađivat, mogla je i kanalizacija tuda proć... - daje svoj “pogled” na situaciju Bubić.

- Kako ljudi ostaru polja se gasu, mladi još nemaju interesa. Polja se tako zapustaju, pa dolazi do požara, onda se troši novac za gašenje, umisto da investiramo u vode i puteve - smatra Ivan Šubašić dodajući kako svi oni ovde ipak uživaju i u druženju.

- Korone nismo ni osjetili, kad smo stalno bili ovde - ističe Ivan, pa nas braća na svom putu doma u Kosu, vode do Mihaljevića potoka, kako ga neki tim imenom pamte...

Znaju oni tamo svaki kamen, i kako se “na kotlu” kupalo i vatale tice, a kod Džakulina vira i jegulje...Priče koje neće, nadamo se prisušit, ka neka vrila...

#KLIŠKA TVRĐAVA#KLIŠKO POLJE

Izdvojeno

05. lipanj 2020 16:28