A lijepih li maslina u Dalmatinskoj zagori! Nigdje ljepših plodova ove sezone po Dalmaciji nisam vidjela od onih u masliniku Marije Listeš u Vinovu Gornjem. Osim onih u masliniku dr. Ivice Vlatkovića u Novigradu.
Gdje je Vinovo? Tamo iza planine Kozjak koja se nad nadvila nad Kaštelima, pa još četiri, pet brda dalje, skroz duboko u Zagoru ispod Moseća.
Struka baš ne voli priču o maslinama u Dalmatinskoj zagori, veli maslina tamo nikad nije bilo i smrznut će se prije ili poslije. A ljudi ne slušaju, nego po svoju pa je maslinarstvo danas, a bogme već i desetak godina, u Zagori pravi trend.
Zvala nas je Marija Listeš, pretplatnica Masline, još 2014. da joj u goste dođemo i vidimo kakve masline pod planinom Mosećom ima. Počela je prva saditi masline u Vinovu Gornjem. Nismo tad stigli.
Sjetila sam je se uoči prošle berbe, baš me zanimaju masline u Zagori, ali mi sva zdvojna lani reče: „Ma nemojte baš ove godine dolazit, napala mi je masline muha i baš nisu lipe za vidit.“ Pa nismo.
Opet nas zove. Jest da je broj Masline za studeni bio gotovo zaključen, ali krenuli smo. U Splitu i Kaštelima u sunčan dan bura je baš divljala.
Zdvajali smo penjući se serpentinama iznad Kaštela uz Kozjak kako ćemo slikati u masliniku dok bura mlati granama, a onda kad smo došli na vrh planine, na Malačku, kao da je netko – ugasio buru. Ni daška.
Vijugamo okukama od brda do brda, okitila se Zagora jesenskim bojama crvenim, zelenim, žutim, smeđim – nikad je ljepšu nisam vidjela. Duje je fasciniran svako malo stajao slikat.
Nema više ovdje iza brda tek 20-tak kilometara od Splita i Kaštela ni ljudi, ni životinja, nit ko šta siječe, nit ko šta brsti, pa Zagora više nije goli kamenjar, nikla gora, suri kamen prekrila stabla, trava, makija, grmlje.
Lećevica, Kladnjice, Čvrljevo i eto nas u Vinovu Gornjem u Listešima. Kao i sva sela kroz koja smo prošli izgleda pusto. Rijetki su ovdje ostali. Marija je od onih koji su se vratili. Priča nam:
- Ja sam ovdje rođena u Vinovu u Ivićima, i udala se ovde u zaseok Listeše. Od deset godina išla sam iz Vinova, u Drnišu najprije u školu, pa u Splitu u gimnaziju pa na Pedagošku akademiju za nastavnika fizike i tehničkog i kao apsolventica se udala, zatrudnila i zbogom školo.
Poslije se zaposlila u Jugovinilu i.... ma čekajte: ne daj Bože da se ja i masline pojavimo u novinama bez Klare, moje unuke. Moramo pričekat Klaru. One dvi gori prve, najveće masline se zovu jedna Marija, druga Klara, mi u oko toga imamo cilu priču.
U mene je sve pilot program
Nastavlja kako je do '98. radila u Jugovinilu i onda mirovina: „I ja san onda prvih desetak godina živila malo doli u Splitu, malo ovde u Vinovu, a u zadnjih 15 godina ja i muž smo ovdje u Vinovu bili skoro stalno. I ja vam do tada nisan znala je li kumpir raste u zemlji ili na stablu – toliko san o poljoprivredi znala.
Mada san ja odavde, ali šta o tome zna dite od deset godina koliko san imala kad san otišla iz Vinova. I ja odlučila ovde posadit maslinu, bit će ona meni ovde lipa, zelena, računan. A ovde sve zapušteno, goli kamen, jametine, škrapetine, neugledno sve. I ja san tu sebe našla, polako radit, po zeru, po malo i sad se to pretvorilo u nešto što lipo izgleda.
I te masline, vid ćete, baš su dobre i sad je moja želja da vi pohvalite tu maslinu. Da vidite i rečete svitu da je ta maslina ispod Moseća malo zelenija nego druge – široka osmjeha će.
- Planina Moseć je odmah ovde iznad sela. Koja je to nadmorska visina?
- Tu je 490 metara. I da rečete da je maslina ispod Moseća malo zelenija, malo bolja od drugih. Zašto? Ja kad bi znala da ću sutra umrit ja bi cilu zadnju noć dubila na glavi samo da ne umre svit ovde.
Nemojte me krivo razumit, ja san živila u gradu, naš svit odavde iz Vinova, iz Kladnjica i ovih okolnih sela je otiša u grad, u Split, u Kaštela. Ja bi tila dokazat da ne može vridit više 300 metara u Kozjaku iznad Kaštela di su ljudi kupili i naćulili nešto kućice nego njegovo cilo imanje ovde u Zagori.
- Koliko imate maslina?
- Iman 40-tak maslina i vidit ćete – u mene je sve pilot program – smije se.
- Ja san posadila tu sigurno jedno sedan, osan vrsta maslina. Jer ja san tila vidit šta se to dešava, koja uspjeva ovde, kako uspjeva, pa iman i levantinku i lastovku i istarsku bjelicu i oblicu, nje iman najviše, pa talijanske lećino i pendolino, pa koratinu, vidit ćete. Prve dvi koje san posadila imaju 12 godina, a ove druge san posadila godinu posli. Počela san s maslinama amaterski, bez nekih namjera, ali sad to sve ima zeru smisla.
- Ali struka kaže: ne može maslina u Zagori, hladno joj je, ne vidi mora, smrznut će se, u Zagori su zime oštre. Kako je to s maslinama i zimom kod vas išlo?
- Kad je ono 2012. bija veliki snig i led po ciloj Dalmaciji, kad je i Split bija pod snigon, e meni je tada samo jedna maslina uginula, a to je zato šta je bila prebujna i taj led je staja na toj krošnji. Ali ja san nju otpilala i sad ćete vidit iz nje je udrilo, dobra je. Iman jednu prisađenu od jedne stare masline.
Tu ima blizu jedna maslina, bit će ima joj i 100 godina, razgranala se, velika je, uzela san od nje jednu mladicu i usadila je i tako od nje iman maslinu. Ta maslina danas je sva zarasla u makiji, nije lako do nje doć i nekidan san joj rekla: zbogon moja maslino, teško da ću ti više dolazit. Nije obrađena, zarasla je, sama je, ima di koji plod na njoj. A ova moja od nje usađena rađa, dobra je.
Kakvo je iskustvo Marijino u ovih 11 godina koliko ima masline u Vinovu Gornjem? Kaže super rađaju i dobre su.
- Prošle godine me muha iznenadila i nije bilo dobro, a ove godine san ja povišala mamce, gadljivo ih je vidit koliko su crni od muha, ali ih nisan tila micat da ih vidite. I bome san sačuvala masline, da mi vidite plodove, ni jednoga uboda nema. A čin san se malo više uvatila maslina ja san se odmah pretplatila na Maslinu. I čitam i pomogne mi puno ono šta piše u Maslini.
- Koliko hladno ovde u Vinovu zna bit?
- Zna bit i minus 10, ali maslini to ne smeta. Šta bi njoj smetalo? Da smrzne na njoj, ali ako je ledeno, malo pušika, ako nema leda, nema kiše na njoj ništa to njoj ti minusi ne smetaju.
Povela nas u maslinik. Uz zjog za balote (Marija ovdje organizira i vrlo posjećene turnire balotaša) pa koraka dva dalje masline prepune roda. Plavi se leccino u granama, u grozdovima vise plodovi levantinke, šarene se oni oblice, tu je i koratina, pa lastovka puna sitna ploda...
Ni jedan ubod ni na jednom plodu. A u svakom stablu žuta ploča crna od muha. Pod Klarinom maslinom zeleni se smilje i kadulja. A pod maslinama jato kokoša i tri pijetla, prava ljepotana.
Kokoši hrvatice
- To su moje kokoši hrvatice. I one mi pomažu oko maslina. One ne diraju maslinu, pivac se popne na granu masline i kukuriče po cili dan, a plodove ne dira. Kad ja tih 30-tak kokoša hrvatica pustin pod masline ne triba ni kopat, ni kosit, ni ništa. Kupu one sa zemlje ispod maslina i crviće i leptire i svašta, tako da ja mislim da su i kokoši hrvatice doprinile da su mi masline stvarno zdrave.
Kako mi je muž bija bolesan ja samo iskrenila karijole stajskoga gnoja kod maslina i nisan imala kad niti ga razgrnut. Kad vidin ja za par dana to napravile kokoše, lipo ga u krug rasporedile oko maslina kao da si šestaron iscrta.
Dok su se pod maslinovim granama što su se od roda skoro spustile do zemlje pijetlovi baš pravili važni Marija Listeš nam priča kako je oprašivače levantinke rasporedila na sve četiri strane maslinika „pa koji god vitar da puše oprašit će oblice kojih je ovde najviše“. I bogme nju, za razliku od mnogih ove godine oblice nisu iznevjerile. Sve grane im prepune.
- Ja ničim nisan tretirala masline, samo sam đubar stajski pod njih stavljala i to je sve. Inače ih u 12. misec polijen ili crvenin ili plavin uljen ili modron galicon, jednostavno okupan stablo, više deblo nego grane, međutim ove godine nisan uspila ni to, znači ništa, baš ništa. Na vrime san samo obisila mamce, ove žute ploče.
Prošlih godina bi bilo i 35 litara ulja za familiju, ove godine se ufan bit će i 60 litara. Za familiju, s ničin nije zatrovano, pravo je zdravo maslinovo ulje. Ako ove godine ne uberem 400- 500 kila nisan ništa napravila. Okolo je slabije rodilo.
E sad zašto je tako u mene ne znan. Možda zato šta ih stvarno volin. Počela san virovat u to, jer zašto su u mene rodile, a ovde sto metara dalje slabije. Moje velike dvi ljubavi su moja unuka Klara i moja maslina. Klara ima 12 godina i ne bi virovali koliko je ona maslinama privržena. I ne mogu ja i masline u novine bez Klare – voli baka unuku.
Sutradan je bila berba. Uvijek, kaže Marija, bere svoje masline zadnje subote u 10. mjesecu ili prve u 11. U berbu će joj doć prijatelji, susjedi, rodbina. Prerađuje uvijek u Sitnom kod Arambašić Ante isti dan.
- Jelda da su ovde masline malo zelenije nego obično? Ma ja ću vam to govorit sve dok vas ne uvjerim – i na rastanku nam je ponovila vedra draga Marija Listeš.
Gotovo je, ljubav je pala, zaljubila se Zagora u maslinu. Dok se vozimo natrag opet priča kako nigdje čovjeka, ni životinje. Kad najprije na cesti stado konja. Prekrasnih. Uz njih nikoga. Pogledali su nas, zastali pa produžili kroz grmlje i goru. Pet minuta kasnije tri impoznatne krave idu nam u susret. Bez vodiča i pastira. Odoše niz cestu. A onda stado ovaca. Nikoga. Niti da ih ukrade.